Evo, na samom početku, izbora tipičnih nedoumica vezanih za ovu temu. Biće nam zadovoljstvo da odgovorimo na pitanja koja se bave aspektima koje nismo pokrili. Slobodno pošaljite sugestije.

Da li kasnim za mojom grupom?

Najbolji odgovor na ovo pitanje ćete dobiti ako kontaktirate instruktore Sonju i Darka da vam pomognu sa procenom :). U svakom slučaju, ako pod pauzom podrazumevate letnje mesece, novogodišnji ili neki drugi predah, nemojte se previše uzbuđivati jer tada pauzu pravi veliki broj vaših tango kolega. Osim toga, programe i način rada prilagođavamo toj činjenici, a naš brojni tim je uvek spreman da vas dočeka zajedno sa svim vašim pitanjima i nedoumicama.

Sigurno suviše kasnim za mojom “tango generacijom” i teško će mi biti da se prilagodim novoj grupi.

Možda imate lošu procenu i apokaliptično gledate na stvari. 🙂 Svakako pogledajte i odgovor na prvo pitanje. Ako je ipak potrebno da se priključite nekoj drugoj grupi onda je, za početak, svakako korisno da znate da niste jedini sa pomenutim osećajem. Prosto, na jednoj strani su oni koji ne vole da počinju puno puta, a na drugoj strani oni koji su, čini nam se, toliko puta prestajali da plešu samo da bi se jednako puta mogli ponovo vratiti i “overiti” što više grupa. 🙂

Naša ideja je da je značajno izgraditi kako sposobnost za nove početke tako i sposobnost da se istraje u onome što se započne. Nova grupa, druga grupa – to nisu neki strani i neprijatni ljudi nego, jednostavno, novi ljudi i prilike za nova poznanstva i nova lepa iskustva, Naša prva grupa nam često izgleda kao naše “detinjstvo” jer je to ono vreme prvog velikog uzbuđenja i fascinacije tangom, pa imamo sklonost da na nju gledamo kao na “dobra stara vremena”. U tom slučaju predlažemo da na neku drugu grupu gledate kao na novo društvo iz “srednje škole”, a da “dobra vremena” ne budu samo “stara vremena”… Da za pozitivne stvari naučimo držati neprestano otvoreno jedino vreme koje realno postoji – sadašnji trenutak. 🙂

Teško mi je da organizujem vreme tako da mogu ponovo da krenem na tango.

Organizacija vremena je uvek stvar prioriteta. Kad je tango u pitanju, često je dovoljno samo mu se “vratiti” bilo kako, a onda se on brzo izbori za svoj prostor. 🙂 Sa tehničke strane, zaista veliku olakšicu predstavlja činjenica da se u Beogradu tango pleše skoro svake večeri na milongama, a naš Centar za razvoj argentinskog tanga ima veliki broj grupa u različitim terminima tokom čitave nedelje – tako da je velika verovatnoća da se može pronaći dobitna kombinacija.

Osećam se kao da nemam pojma i da sam sve zaboravio/la.

Taj osećaj ima svoj osnov u realnosti ali joj, u suštini, odgovara u veoma maloj meri. Slično kao sa “pesmicom” koju smo znali pa zaboravili. 🙂 Između osećaja potpunog neznanja i skladne recitacije često su samo dva čitanja!

Važno je biti svestan da ogromna većina ljudi nema nikakvo očekivanje od nas iako nam se nekad čini da svi gledaju kako baš mi plešemo. Korisno je osetiti da svi imamo iste dileme i nesigurnosti, ali i to da ih svi možemo otkloniti stalnim suočavanjem sa njima – tada, najčešće, bude jasno da je pritisak koji sebi namećemo bio neosnovan.

Tango je veština koja se ne zaboravlja. Možemo izaći iz osećaja ali osećaj se brzo vraća.

U tu svrhu, osmislili smo program koji može biti izuzetno koristan svima, pa i onima koji se tangu vraćaju posle duže ili kraće pauze. U pitanju su “časovi osnovne tehnike za sve nivoe” koji su istovremeno i “pripremni časovi za školu argentinskog tanga” (subotom od  15:00 do 16:30h). Cilj ovih časova je da se vratimo “na svoje noge” odakle ćemo lakše ući u zagrljaj. Nekad je dovoljan i samo jedan ovakav čas, pa da opet osetimo potrebu da nekog zagrlimo i upustimo se u ples u paru! Osim toga, ako se ne osećate samouvereno, predlažemo Vam da dodjete u neku “mlađu” grupu u kojoj ćete se osećati sigurnije i iz koje ćete, uz konsultaciju sa nama, moći da idete dalje kada bude pravo vreme za to. Na kraju, standardno efikasno rešenje je i uzimanje jednog ili dva individualna časa na kojima se uz instruktora ili instruktorku ekspresno vratite u formu.

Napravilo/la sam pauzu zbog “tango krize” koju sam u jednom trenutku osetio/la; ne znam da li je “povratak” pravi izbor…

To, verovatno, zna Svevišnji. 🙂

Kada je u pitanju trenutak povratka, to je u dobroj meri stvar ličnog osećaja, mada i konsultacije sa nekim iskusnijim, nekim ko je prošao kroz slična stanja (a takvih je mnogo 🙂 ), mogu biti veoma korisne. Mi smo, svakako, uvek na raspolaganju.

Recimo, za početak, da mi lično ne poznajemo ni jednog tangerosa koji nije prošao kroz manju ili veću, kraću ili dužu, “tango krizu”. Ples je umetnost, a umetnost (pogotovo bavljenje umetnošću), sama po sebi, otvara pred čovekom niz pitanja i nedoumica. Često je automatski, reaktivni odgovor na situaciju “napuštanje” onog što je donelo nedoumice ili bilo kakav nemir i neprijatnost. Nasuprot tome, mi smo pobornici ideje da je korisnije i zanimljivije “uhvatiti se u koštac” sa tim teškoćama, jer njihovo prevazilaženje donosi veliku radost i osećaj slobode. 🙂

Razlozi za krizu i same krize mogu biti veoma različiti, Uvek smo radi da popričamo o tome. Mislimo da je korisno i javiti nam se pred “povratak”, napominjući, kao što to neki čine, razlog zbog čega je prethodno napravljena pauza kako bi i mi znali kako da posmatramo nastavak procesa. Uopšte, kao što smo rekli, ovakav proces je u velikoj meri stvar ličnog osećaja ali naše iskustvo i poznavanje tanga mogu značajno pomoći. Naša filozofija i filozofija tanga uvek neguju poštovanje hrabrosti da se iznova pokušava i suočava sa teškoćama. Lep je osećaj vratiti se “nedovršenom poslu” i pokazati sebi da smo mu sada dorasli.

Contact Us

We're not around right now. But you can send us an email and we'll get back to you, asap.

Not readable? Change text.

Start typing and press Enter to search